Koliko često, kada govorimo o poljoprivredi, razgovor započinjemo pitanjem prinosa? Koliko tona po hektaru možemo očekivati, koliko đubriva treba primeniti i kako ostvariti što bolji rezultat u narednoj sezoni?
A koliko često se zapitamo u kakvom stanju zemljište ostavljamo za pet, deset ili dvadeset godina?
Upravo su ta pitanja bila u središtu jednog zanimljivog i poučnog susreta kojem su prisustvovali i predstavnici kompanije Agrostandard Plus d.o.o.
Na poziv našeg prijatelja Tibora Petrika, autora i voditelja emisije „Plodno i rodno“, posetili smo Dan polja regenerativne poljoprivrede u ataru Bajmoka, na području Subotice.
Bio je to susret poljoprivrednika, stručnjaka i ljudi koji dele interesovanje za dugoročno očuvanje jednog od naših najvažnijih resursa – plodnog zemljišta.
Regenerativna poljoprivreda – drugačiji pogled na njivu
Tibor Petrik već dugi niz godina kroz svoj rad promoviše pristup poljoprivredi koji proizvodnju ne posmatra samo kroz rezultat jedne vegetacione sezone, već kroz očuvanje i unapređenje zemljišta za generacije koje dolaze.
Njegovo zalaganje za regenerativnu poljoprivredu podrazumeva razumevanje zemljišta kao složenog i živog sistema, u kojem organska materija, mikroorganizmi, vlaga i struktura zemljišta imaju podjednako važnu ulogu kao i pravilna ishrana biljaka.
Suština ovog pristupa nije jednostavno odustajanje od mineralnih đubriva ili savremene mehanizacije. Naprotiv, cilj je njihova promišljenija primena, uz agrotehničke postupke koji čuvaju prirodni proizvodni potencijal zemljišta.
U praksi to znači manje nepotrebnog narušavanja zemljišne strukture, više biljnog pokrivača i pažljivije upravljanje organskom materijom i vlagom.
Šta smo videli na peskovitom zemljištu Bajmoka?
Posebnu vrednost ovog događaja predstavljala je mogućnost da se o regenerativnoj poljoprivredi ne razgovara samo kroz teoriju, već da se njeni principi sagledaju direktno na parcelama.
Na peskovitom zemljištu, gde su očuvanje vlage i zaštita od erozije posebno važni, mogli smo da vidimo kako izgleda proizvodnja u kojoj se biljni ostaci prethodnih kultura zadržavaju na površini, a obrada zemljišta svodi na najmanju potrebnu meru.
Otvoren zemljišni profil omogućio je učesnicima da zavire ispod površine njive i razgovaraju o strukturi zemljišta, njegovim slojevima i značaju očuvanja povoljnih uslova za razvoj korenovog sistema.
Upravo tu postaje jasnije da se deo najvažnijih procesa u poljoprivrednoj proizvodnji odvija tamo gde ih svakodnevno ne vidimo.
Biljni ostaci na površini mogu doprineti smanjenju isparavanja, ublažavanju temperaturnih oscilacija i zaštiti zemljišta od erozije. Njihovim postepenim razlaganjem hraniva se vraćaju u sistem, a dugoročno se može doprineti i povećanju sadržaja organske materije.
To su procesi koji zahtevaju vreme, strpljenje i prilagođavanje konkretnim uslovima proizvodnje.
Pokrovni usevi – njiva koja ne miruje
Jedna od zanimljivih tema prezentacije bila je primena pokrovnih useva, poznatih i pod nazivom cover crops.
Predstavljene su smeše za letnje i zimske pokrovne useve, sa različitim biljnim vrstama koje mogu imati komplementarne uloge u zemljištu.
Među njima su grašak, grahorica, ovas, lan, slačica, facelija, daikon, suncokret i heljda.
Svaka od ovih biljaka ima određenu funkciju. Leguminoze mogu doprineti biološkom vezivanju azota, dok vrste sa razvijenim korenovim sistemom mogu doprineti stvaranju kanala u zemljištu i kruženju hraniva. Biljna masa istovremeno štiti površinu zemljišta i predstavlja izvor organske materije.
Pokrovni usevi nisu univerzalno rešenje koje se može primeniti na isti način na svakoj parceli. Njihov izbor, rokovi setve i način završetka vegetacije moraju biti prilagođeni raspoloživoj vlazi, tipu zemljišta i narednoj proizvodnoj kulturi.
Ipak, njihova uloga u regenerativnim sistemima proizvodnje otvara mogućnost da zemljište između dve glavne kulture ne bude samo prazna površina koja čeka narednu setvu.
Direktna setva i redukovana obrada – tehnologija u službi zemljišta
Tokom obilaska predstavljena je i mehanizacija namenjena direktnoj setvi, kao i različiti pristupi smanjenju intenziteta obrade zemljišta.
Tehnologije poput No-Till i Strip-Till predstavljaju važan deo savremenih konzervacijskih sistema proizvodnje.
No-Till omogućava setvu bez prethodne klasične obrade zemljišta, dok se kod Strip-Till sistema obrađuje samo uska zona u koju se polaže seme, a međuredni prostor ostaje manje narušen.
Njihova primena može doprineti smanjenju broja prohoda, potrošnje goriva i narušavanja zemljišne strukture. Istovremeno, zahteva odgovarajuću mehanizaciju, dobro upravljanje biljnim ostacima i pažljivo planiranje plodoreda i zaštite useva.
Posebno je važno razumeti da prelazak na ovakav sistem nije samo zamena jedne mašine drugom. Reč je o promeni načina razmišljanja i upravljanja celokupnom proizvodnjom.
Ekonomika proizvodnje – održivost mora imati i svoju računicu
Na prezentaciji su predstavljene i konkretne kalkulacije proizvodnje pšenice i uljane repice, uključujući troškove operacija, semena, đubriva, zaštite i žetve.
Ovakav pristup smatramo posebno značajnim.
Regenerativna poljoprivreda ne može se posmatrati odvojeno od ekonomskih interesa proizvođača. Svaka promena tehnologije mora biti praćena analizom troškova, prinosa, rizika i dugoročnih efekata.
Smanjenje broja radnih operacija može doneti određene uštede, ali se rezultati moraju sagledavati kroz više proizvodnih sezona, uz uvažavanje vremenskih prilika i specifičnosti svake parcele.
Zbog toga su praktične demonstracije i razmena iskustava između proizvođača dragocene. One omogućavaju da se nove tehnologije procenjuju na osnovu konkretnih podataka i iskustava iz proizvodnje.
Zašto je ova tema važna za Agrostandard Plus?
Kao kompanija koja se bavi poljoprivrednom mehanizacijom, preciznom poljoprivredom i savremenim tehnologijama proizvodnje, verujemo da naš posao ne treba da se završi isporukom mašine.
Želimo da razumemo izazove sa kojima se naši poljoprivrednici susreću i da zajedno sa njima tražimo tehnologije koje doprinose efikasnijoj i dugoročno održivoj proizvodnji.
Upravo zato nam je ova poseta bila značajna.
Regenerativna poljoprivreda, konzervacijska obrada zemljišta, precizna setva i racionalna primena inputa nisu međusobno odvojene teme. One mogu biti delovi istog proizvodnog sistema, čiji je cilj da poljoprivrednik ostvari ekonomski održivu proizvodnju, uz očuvanje resursa od kojih ta proizvodnja zavisi.
Posebnu zahvalnost dugujemo našem prijatelju Tiboru Petriku, koji svojim dugogodišnjim radom, emisijom „Plodno i rodno“ i neposrednim angažovanjem doprinosi širenju znanja o savremenim pristupima poljoprivrednoj proizvodnji.
Zahvaljujemo i organizatorima, domaćinima i svim učesnicima na prilici da razmenimo iskustva i vidimo praktične primere primene regenerativnih principa na našim njivama.
Jer budućnost poljoprivrede ne zavisi samo od toga koliko ćemo proizvesti naredne godine, već i od toga kakvo ćemo zemljište ostaviti onima koji dolaze posle nas.
Agrostandard Plus d.o.o. – tehnologija, znanje i partnerstvo za budućnost poljoprivrede.Agrostandard Plus na Danu polja regenerativne poljoprivrede u Bajmoku