Traktor ne proklizava bez razloga, voda se posle kiše zadržava u tablama, a koren kukuruza ili soje ostaje plitak i kada ima dovoljno vlage. To su česti znaci da je u njivi formiran zbijeni sloj. Pitanje koji podrivač rešava sabijenost zemljišta zato nema jedan univerzalan odgovor. Pravi izbor zavisi od dubine problema, strukture zemljišta, plodoreda, raspoložive snage traktora i cilja obrade.
Podrivanje nije zamena za redovnu obradu niti posao koji se radi svake godine po navici. Dobro izvedeno, ono otvara profil zemljišta bez prevrtanja plodnog sloja, prekida taban pluga ili tanjirače i omogućava vodi i korenu da prodru dublje. Loše odabrana radna dubina, premalo traktorske snage ili rad u vlažnoj zemlji mogu samo povećati trošak i dodatno narušiti strukturu.
Najpre utvrdite gde se nalazi zbijeni sloj
Sabijenost se najčešće javlja na 25 do 40 centimetara dubine, tamo gde se godinama ponavlja ista radna dubina pluga, tanjirače ili setvospremača. Međutim, na parcelama sa intenzivnim saobraćajem teške mehanizacije problem može biti i plići, dok kod dugogodišnje obrade i teških zemljišta može otići znatno dublje.
Najjednostavnija provera je iskop profila ašovom na nekoliko mesta u parceli. Obratite pažnju na sloj koji je tvrd, gladak i teško se mrvi, kao i na koren koji se širi horizontalno umesto da ide nadole. Penetrometar daje precizniju sliku otpora po dubini i naročito je koristan na većim sistemima, gde se stanje razlikuje od table do table.
Podrivač treba da radi nekoliko centimetara ispod zbijenog sloja, a ne nepotrebno duboko. Ako se taban nalazi na 30 centimetara, cilj je najčešće rad na približno 35 do 40 centimetara. Rad na 55 centimetara samo zato što mašina to može povećava potrebnu vučnu silu, potrošnju goriva i habanje, bez sigurnog dodatnog efekta.
Koji podrivač rešava sabijenost zemljišta prema dubini rada
Za plići zbijeni sloj, do približno 30 centimetara, često je dovoljan lakši podrivač sa užim radnim telima i manjim brojem radnih organa. Takva mašina ima smisla na lakšim zemljištima, u sistemima redukovane obrade i na parcelama gde treba očuvati što više biljnih ostataka na površini. Manji otpor znači i realniju primenu sa traktorima srednje snage.
Kada se zbijeni sloj nalazi između 35 i 50 centimetara, izbor je teži podrivač sa snažnim ramom, sigurnosnim sistemom radnih tela i dovoljnim razmakom između njih. Tu nije presudna samo deklarisana radna dubina. Ram mora podneti opterećenje, radno telo treba da ostane stabilno u zemlji, a zaštita mora pouzdano reagovati kada naiđe na kamen ili izrazito tvrdu zonu.
Za veoma duboke probleme, naročito na teškim ritskim i glinovitim zemljištima, potreban je dubinski podrivač projektovan za ozbiljno opterećenje. Takva obrada traži snažan traktor, dobro prijanjanje i povoljne uslove vlažnosti. Nije svaka parcela kandidat za najdublje podrivanje. Ako je zemljište mokro, radna tela mogu napraviti uglačane zidove proreza koji otežavaju, umesto da poboljšaju, kretanje vode i korena.
Broj radnih tela određuje kapacitet, ali i zahtev traktora
Podrivač sa jednim ili dva radna tela namenjen je manjim površinama, ciljanim intervencijama ili traktorima ograničene snage. Modeli sa tri do pet radnih tela najčešći su izbor na ratarskim gazdinstvima, pod uslovom da traktor može održati radnu dubinu bez prevelikog proklizavanja. Širi podrivači sa više radnih tela povećavaju učinak po hektaru, ali samo ako postoji dovoljno vučne snage i masa traktora da se snaga prenese na zemlju.
Kao praktično pravilo, za duboko podrivanje treba računati na približno 30 do 50 konjskih snaga po radnom telu, nekad i više na suvim, teškim zemljištima. To nije fiksna formula. Usko radno telo, lakša zemlja i manja dubina traže manje snage, dok široka krila, velika dubina i zbijena glinuša traže znatno više.
Radno telo: usko dleto, krila ili diskovi?
Usko dleto pravi vertikalni prorez uz manji otpor. Dobar je izbor kada je cilj da se prekine sabijeni sloj uz minimalno mešanje zemljišta i manju potrošnju goriva. Posebno odgovara kada se želi sačuvati površinski pokrivač od žetvenih ostataka i pripremiti parcela za redukovanu obradu ili direktniju setvu.
Radna tela sa krilima podižu i rastresaju širu zonu zemljišta. Njihova prednost je veći efekat rahljenja između susednih proreza, ali uz veći otpor i veću potrebu za snagom. Krila imaju smisla kada je zbijenost rasprostranjena kroz čitav profil, a zemljište je dovoljno suvo da puca bočno i formira kvalitetnu rastresitu zonu.
Diskovi ispred radnih tela korisni su kod većih količina kukuruzovine, slame ili pokrovnih useva. Oni seku ostatke i smanjuju zapušavanje. Valjak iza podrivača može poravnati površinu i zatvoriti krupne brazde, ali njegov izbor zavisi od naredne operacije. Ako posle podrivanja sledi zimsko izmrzavanje, previše fino zatvaranje površine nije uvek prednost.
Sigurnosni sistem nije detalj
Podrivač sa smičućim vijkom je jednostavno i ekonomično rešenje za parcele bez kamenja i velikih prepreka. Kada se vijak prekine, rad se zaustavlja i zaštita se menja. Opružna ili hidraulična non-stop zaštita pogodnija je za promenljive uslove, kamenite parcele i veći dnevni učinak, jer se radno telo nakon prepreke automatski vraća u radni položaj.
Kod kupovine treba pogledati i dostupnost potrošnih delova – dleta, krila, vijaka i ostalih elemenata zaštite. Podrivač radi u zoni velikog habanja, pa je kvalitet radnih organa direktno povezan sa održavanjem radne dubine i troškovima po hektaru.
Kada podrivati da bi efekat ostao u zemljištu
Najbolji rezultat daje rad kada je zemljište suvlje od plastičnog stanja, odnosno kada se pod pritiskom lomi i mrvi, a ne maže. U našim ratarskim uslovima to je često posle žetve strnih žita ili u kasno leto, pre većih jesenjih padavina. Tada ima vremena da voda, mraz i biološka aktivnost dodatno stabilizuju rastresenu strukturu.
Podrivanje neposredno pred setvu može biti opravdano samo u posebnim situacijama. Sveže rastresen sloj može otežati održavanje precizne dubine setve, naročito ako nema valjanja ili naknadne pripreme. Zato podrivanje treba posmatrati kao deo celog sistema obrade, a ne kao izdvojenu operaciju.
Na parcelama sa izraženim gaženjem korisno je spojiti podrivanje sa boljom organizacijom kretanja mehanizacije. Ponovljeni prolazi punih prikolica, cisterne ili kombajna u istim tragovima mogu brzo vratiti problem koji je skupom operacijom otklonjen. Šire gume, odgovarajući pritisak u pneumaticima i planiranje transporta često imaju jednaku vrednost kao i izbor samog priključka.
Kako proceniti da li je podrivanje isplativo
Efekat se ne meri samo izgledom zemljišta odmah iza mašine. Posmatrajte infiltraciju vode, razvoj korena, ujednačenost nicanja i prinos kroz više sezona. Na parcelama gde se voda ranije zadržavala, dobro podrivanje može smanjiti gubitke posle jakih padavina. U sušnim godinama dublji koren daje biljci veću šansu da iskoristi vlagu iz donjih slojeva.
Ipak, podrivanje neće rešiti problem ako je uzrok stalno gaženje mokre parcele, nizak sadržaj organske materije ili loša plodosmena. Pokrovni usevi sa snažnim korenom, unošenje organske materije i kontrolisano kretanje mašina produžavaju efekat mehaničkog rahljenja. Najbolji rezultat daje kombinacija, a ne jedna agresivna obrada svake godine.
Pre konačne odluke uporedite dubinu sabijenog sloja, tip zemljišta, snagu traktora i realan broj hektara koje treba uraditi u optimalnom roku. Na terenskoj demonstraciji lakše se vidi da li traktor održava dubinu, koliko proklizava i kakvu strukturu ostavlja iza sebe. Agrostandard Plus može pomoći da izbor podrivača bude usklađen sa postojećom mehanizacijom i načinom proizvodnje na vašem gazdinstvu.
Dobar podrivač nije nužno najteži niti najširi model u ponudi. To je onaj koji pouzdano prekida zbijeni sloj na pravoj dubini, radi u odgovarajućem trenutku i ostavlja zemljištu bolju osnovu za naredni usev.